-
- Vrsta/tip rada: Originalni naučni rad
- PREGLEDAJTE RAD
- PREUZMITE RAD
-
- 128 pregleda
- 207 puta preuzet
Sažetak
Uvod. Prelomi zigomatične kosti spadaju u najčešće prelome u maksilofacijalnoj regiji. Studija koju predstavljamo ima za cilj da analizira epidemiološke karakteristike i kliničku sliku preloma zigomatične kosti.
Materijal i metode. Retrospektivna studija koja je sprovedena na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Univerzi tetskog kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu uključila je 128 bolesnika sa dijagnostikovanim izolovanim prelomima zigomatične kosti. U obzir su uzeti sledeći parametri: pol, starost, etiologija traume, klinička slika, nalaz kompjuterizovane tomografije, analiza lokalizacije preloma i obrazac preloma. Prelomi su klasifikovani u pet grupa korišćenjem Zingove klasifikacije (Zingg classi fication). Dobijeni podaci su analizirani pomoću statističkog paketa SSPS20.
Rezultati. Studijom su obuhvaćeni bolesnici starosti 18−82 godine podeljeni u četiri grupe, pri čemu je prelom najučestaliji bio u grupi 30−49 godina. Muškarci su češće pogođeni od žena (odnos muškarci žene 3 : 1). Levostrani prelom se javljao češće (55,2%) nego desnostrani. Najčešći tip preloma je prelom tipa B, dok je najčešće bila povređena zigomatičnomaksilarna su tura. Imedijentno lečenje primenjeno je kod 78 bolesnika (60,94%) dok je kod 50 bolesnika načinjena odložena rekonstrukcija. Analizom komplikacija u pogledu vremena hirurške intervencije utvrđena je veća incidencija ektropiona kod rano lečenih slučajeva dok su infraorbitalne parestezije i asimetrija lica bile češće kod bolesnika koji su lečeni odloženo.
Zaključak. Prelomi zigomatične kosti imaju visok morbiditet, izazivaju privremu nesposobnost za rad, a potencijalno i trajna funkcionalna i estetska oštećenja.