Indikatori pada kognitivne funkcije kod osoba sa prezbiakuzijom

Sažetak

Uvod. Staračka nagluvost podrazumeva fiziološko povećanje praga sluha i jedan je od vodećih hroničnih zdravstvenih problema. Sve veći broj istraživanja pokazuje međusobnu povezanost gubitka sluha u starosti i pada kognitivne funkcije.

Materijal i metode. Korišćena je srpska verzija Montrealske procene kognicije, a studija je obuhvatila 56 ispitanika sa potvrđenom dijagnozom prezbiakuzije, od čega je 29 (51,8%) korisnika slušnih aparata.

Rezultati. Skor kognitivnog funkcionisanja ispitanika bio je niži u odnosu na rezultate prethodnih istraživanja (srednja vrednost = 19,07; standradna devijacija = 5,03). Postoje značajne razlike između skora kognitivnog funkcionisanja osoba koje koriste amplifikaciju i osoba koje je ne koriste. Nema značajne korelacije sa polom i statusom zaposlenja, kao ni stepenom oštećenja sluha. Korelacija je značajna sa stepenom obrazovanja, starošću, dužinom korišćenja slušnog aparata, kao i brojem sati u danu u kom osoba koristi slušni aparat. Regresionom analizom utvrđeno je da oko 88% varijanse zavisne promenljive objašnjavaju četiri varijable – starost, stepen obrazovanja, dužina korišćenja i dnevni nivo korišćenja slušnog aparata.

Zaključak. Osobe sa prezbiakuzijom sa teritorije Autonomne Pokrajne Vojvodine pokazale su prosečno niže postignuće na testu kognitivnih sposobnosti u odnosu na rezultate drugih istraživača. Rezultati su pokazali da dužina korišćenja slušnog aparata, ali i korišćenja slušnog aparata na dnevnom nivou, značajno utiču na kognitivne funkcije osoba sa prezbiakuzijom.