-
- Vrsta/tip rada: Originalni naučni rad
- PREGLEDAJTE RAD
- PREUZMITE RAD
-
- 450 pregleda
- 3280 puta preuzet
Sažetak
Uvod. Monteđa (Monteggia) prelomi-dislokacije kod dece, karakterisane frakturom ulne uz dislokaciju glave radijusa, retke su i čine približno 1% pedijatrijskih fraktura gornjih ekstremiteta. Studija procenjuje karakteristike i ishode lečenja ovih fraktura, procenjujući relevantnost Badoove klasifikacije.
Materijal i metode. Sprovedena je retrospektivna analiza slučajeva na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, u trajanju od pet godina. U studiju je uključeno 22 pacijenata, uzrasta do 18 godina, sa ovim tipom preloma. Podaci su prikupljeni iz medicinskih izveštaja, fokusirajući se na demografske podatke, mehanizme povrede, Badoovu klasifikaciju, metode lečenja i ishode. Korišćeni su Fišerov egzaktni test, analiza varijanse i Man-Vitnijev U-test za statističku analizu.
Rezultati. Uzorak je obuhvatao 22 pacijenta sa značajnom incidencijom tipa IV fraktura (31,8%). Uočeni su problemi sa dijagnostikom, posebno kod tipova III (40%) i IV (28,5%). Nije pronađena značajna povezanost između Badoovog tipa fraktura i ishoda lečenja, ali je primećena korelacija između starosti pacijenta i izbora hirurške tehnike (p = 0,024).
Zaključak. Uzrast pacijenta bio je značajan prediktor izbora hirurške strategije. Iako prognostička vrednost Badoove klasifikacije nije statistički potvrđena u ovom uzorku, ona ostaje neophodan deskriptivni alat. Rana dijagnoza i lečenje su imperativ za sprečavanje komplikacija.